Хронологија живота и дела великог прегаоца учиниће да се задивимо још више, па зашто не рећи и збунимо. Ево зашто:

• 1858.У Неготину, 7. априла, родио се Ђорђе Станојевић.
• 1874.У родном граду завршава нижу гимназију, одлази у Београд и уписује се у Прву београдску гимназију.
• 1877.Завршава вишу гимназију и уписује се на природно-математички одсек Филозофског факултета у Београду.
• 1880.Као студент треће године пише своју прву књигу Звездано небо независне Србије.
• 1881.Дипломира на Филозофском факултету и постаје асистент код професора физике Косте Алковића. Те године, о свом трошку, у Паризу посећује Прву међународну изложбу о електрицитету.
• 1883.Полаже професорски испит из физике, механике и немачког језика. Посећује Другу међународну изложбу о електрицитету одржану у Бечу.
• 1884.Добија благодејаније (стипендију) Министарства војске за трогодишње усавршавање у иностранству.
• 1885.На Париској академији наука објављује свој први стручни рад из области физике Сунца.
• 1886.Борави у астрономским опсерваторијама у Гриничу, Кембриџу и Пулкову у Русији.
• 1887.Усавршава се код професора Жансена у астрономској опсерваторији у Медону код Париза. Као члан француске експедиције борави у Сибиру, у Јарославској губернији и снима тотално помрачење Сунца. Враћа се у Србију и постаје професор механике и физике на Војној академији.
• 1888.Објављује књигу Апсолутна мерења.
• 1889.На позив француске владе три месеца борави у Сахари као вођа екипе, која је проучавала појаве на Сунцу. Учествује на Међународном конгресу о физици Сунца у Паризу. Постаје секретар Међународног удружења за научну фотографију.
• 1890.Води чувену расправу о увођењу електричног осветљења са проф. Марком Леком, поборником примене гаса. Постаје председник комисије Београдске општине за увођење електричног осветљења.
• 1891.Постаје надзорник радова на изградњи прве јавне електричне централе у Београду.
• 1892.Организује посету Николе Тесле Београду. Прати Николу Теслу у Будимпешту.
• 1893.Постаје професор физике на Природно-математичком факултету Универзитета (Велике школе) у Београду. Шестог октобра присуствује пуштању у рад термоелектране у Београду, прве јавне електричне централе у Србији.
• 1894.Објављује дело Никола Тесла и његова открића које представља прву књигу о Тесли у Србији, а другу у свету.
• 1895.Објављује књиге Из науке о светлости и Васионска енергија и модерна физика.
• 1896.Објављује у Париској академији наука научни рад „Централне силе у природи“.
• 1897.Издаје универзитетски уџбеник „Експериментална физика“.
• 1899.Доноси у Београд први рендген апарат.
• 1900.Учествује у пројектовању и градњи хидроелектране у Ужицу, на реци Ђетињи, прве електране у Србији са трофазном струјом по Теслиним принципима.
• 1901.Објављује књигу Електрична индустрија у Србији.
• 1902.Објављује прву фотомонографију наше земље Србија у сликама са сопственим фотографијама.
• 1903.Учествује у градњи хидроелектране на реци Вучјанки и првог далековода у Србији од Вучја до Лесковца.
• 1904.Инсталира прву радиотелеграфску станицу у Београду и остварује прву радио везу у Србији.
• 1905.Покреће рад на пројекту „Типизиране сељачке куће у Србији“.
• 1907.Оснива Комисију за индустрију хладноће у Србији.
• 1908.Постаје члан Међународног комитета за есперанто.
• 1909.Учествује у пројектовању и градњи хидроелектране „Гамзиград“ на Црном Тимоку. Постаје декан Филозофског факултета у Београду.
• 1913.Постаје ректор Универзитета у Београду.
• 1915.У Паризу објављује рад „Бомбардовање Београдског универзитета од аустроугарске артиљерије“.
• 1918.У Паризу објављује рад „Аероплан и природне непогоде“.
• 1921.Умро је 24. децембра у Паризу, на службеном путу, на коме је требало да набави авион за метеоролошка осматрања у Србији [1].

Ђорђе Станојевић је имао много пријатеља. Дружио се са пријатељем из родног места Стеваном Мокрањцем и био је председник Првог београдског певачког друштва (1889–1900), које је водио Мокрањац. Био је пријатељ са великим српским сликаром Пајом Јовановићем, затим Јованом Цвијићем, Симом Лозанићем, Михајлом Петровићем Аласом, Николом Пашићем и Јованом Јовановићем Змајем [2].

Био је имућан човек и саградио је кућу у улици Кнеза Милоша у Београду у којој је живео са женом Станом, унуком војводе Богићевића кога је Филип Вишњић опевао у „Боју на Лозници“. Имао је кћери Наталију, Јулку и Јелку и сина Милоша [3].

1. Рославцев Сања, Бечејац Лазар, „Проф. Ђорђе Станојевић, пионир електрификације у Србији“, Електропривреда Србије, Београд 2004 (МСТ Гајић), 54. стр, (Библиотека „Документи“, Едиција „Великани електропривреде“)
2. Димитријевић С. Милан, „Ђорђе Станојевић, Поводом 150. годишњице рођења“, Анали огранка САНУ у Новом Саду, број 4 (2008), стр. 77–83.
3. Трифуновић Драган, Живот и дело Ђорђа М. Станојевића, Београд 1992, стр. 462.