Univerzitet u Beogradu, Univerzitetska biblioteka „Svetozar Marković”

Astronomija

Đorđe Stanojević

Astronomija

15. februar 2014.

Jelena Andonovski

Tekst Đorđe Stanojević i astronomija govori o radu Đorđa Stanojevića u oblasti astronomije sa kratkim osvrtom na njegovu knjigu Zvezdano nebo nezavisne Srbije. Ova knjiga je jedna od prvih knjiga na srpskom jeziku iz oblasti astronomije.

Đorđe Stanojević je jedan od najznamenitijih srpskih naučnika i istraživača, prvi srpski popularizator nauke u današnjem smislu reči. Godine 1881. diplomirao je na Prirodno-matematičkom odseku Filozofskog fakulteta Velike škole u Beogradu, ali se još za vreme studija opredelio za fiziku i astronomiju. Bio je drugi upravnik Astronomske i meteorološke opservatorije u Srbiji krajem 19. veka, pionir naučne terminologije iz astronomije na srpskom jeziku, a bila mu je poverena i Katedru za astronomiju sa meteorologijom na Velikoj školi. Od 1883. do 1887. godine, kao pitomac Ministarstva vojnog, bio je na studijama, specijalizaciji i radu na najpoznatijim astornomskim i meteorološkim opservatorijama i ustanovama Evrope: Berlin (Univerzitet), Potsdam (Astrofizička opservatorija), Hamburg (Meteorološka centrala), Pariz (Pariska opservatorija za fizičku astronomiju u Medonu, Sorbona), Grinič i Pulkovo.

U Medonu je radio kod poznatog astrofizičara Žila Žansena, osnivača Pariske opservatorije. Zbog odličnih rezultata koje je postigao u ovoj oblasti, upravo na predlog Žila Žensena, Đorđe Stanojević je bio je poslat u dve naučno-istraživačke ekspedicije. Prva je bila u evropskom delu Rusije Petrovsku (Jaroslavska guberenija), severno od Moskve, gde je poslat da proučava potpuno pomračenje Sunca od 19. oktobra 1887. godine. Stanojević je zbog oblačnosti potpunu fazu pomračenja mogao da prati samo 20–25 sekundi, a izveštaj o ovom događaju objavio je u časopisu francuske Akademije nauka. U drugu ekspediciju išao je sa Žilom Žansenom u alžirsku oazu Biskra sa ciljem da se istraži spektar Sunca blizu horizonta da bi se ispitalo kako na njega utiče Zemljina atmosfera. Ekspedicija je, u trajanju od četiri i po meseca, počela krajem 1889. a završila se početkom 1890. godine.

U toku 1886. i 1887. godine, za vreme rada u Pariskoj opservatoriji, objavljivao je naučne radove iz oblasti astrologije i astrofizike u časopisu francuske Akademije nauka, što su prvi naučni radovi iz ove oblasti kod Srba. Njegovi radovi su bili dosta iznad nivoa tadašnje naučne javnosti u Srbiji pa je tek osnovana Srpska kraljevska akademija odbila da publikuje njegove radove iz fizike Sunca. Nakon toga, razočaran, lagano je napuštao naučni rad na tom području i posvetio se rešavanju značajnih problema za industrijski i civilizacijski napredak Srbije.

Osnovna znanja iz oblasti astronomije, koja je stekao u najpoznatijim astronomskim i meteorološkim opservatorijama, preneo je u knjigu Zvezdano nebo nezavisne Srbije kako bi srpskoj čitalačkoj publici predstavio nauku o zvezdama. Ovo je jedna od prvih knjiga iz oblasti astronomije na srpskom jeziku koja je bila namenjena široj čitalačkoj publici toga vremena. Knjiga je objavljena 1882. godine u izdanju Kraljevsko-srpske državne štamparije u Beogradu i predstavlja značajno štivo za obrazovanje i popularizaciju astronomije u Srbiji u drugoj polovini 19. veka. Đorđe Stanojević je knjigu napisao na osnovu postojeće strane literature iz ove oblasti i u njoj su sistematski, jednostavno, pregledno i razumljivo predstavljeni astronomski pojmovi koji su dodatno, bez matematičkih formula i jednačina, objašnjeni grafičkim prikazima.

Knjiga ima 70 stranica, a njen sadržaj predstavljen je kroz deset poglavlja i 22 slike, sa jednom zvezdanom kartom na kraju knjige. U predgovoru knjige Đorđe Stanojević je objasnio kome je knjiga namenjena i sa kojim ciljem je napisana. Kroz poglavlja „Zvezde uopšte“, „Astronomska podela neba“, „Broj, daljina i podela zvezda po veličini; zvezdane karte“, „Zvezdana jata i njihove zvezde“, „Promena zvezdanog neba usled precesije, nutacije, aberacije i refrakcije“, „Pravo kretanje zvezda“, „Promenljive i nove zvezde“, „Dvogube zvezde“, „Zvezdane gomile i magline“ i „Mlečni put“ Stanojević je na slikovit i jednostavan način opisao zvezde, dao njihove podele, objasnio pravo kretanje zvezda, promenljive zvezde i vrste promenljivih zvezda, dvojne zvezde i vrste dvojnih zvezda, definisao i objasnio sferne koordinate sistema koji se koriste u astronomiji, dao spisak najpoznatijih sazvežđa i detaljno opisao proces orijentacije na nebu pomoću sazvežđa i korišćenjem zvezdane karte, opisao procesiono i nutaciono kretanje nebeskog ekvatorskog sistema, a u poslednjem poglavlju je slikovito opisao Mlečni put ili Kumovu slamu onako kao se vidi na nebu.

Na kraju knjige Stanojević je dao zvezdanu kartu Srbije koju je detaljno objasnio u trećem poglavlju ove knjige „Broj, daljina i podela zvezda po veličini; zvezdane karte“.

    Pored knjiga na srpskom Đorđe Stanojević je pisao i knjige na francuskom jeziku. Jedna od njih je Le bombardement de l'Université de Belgrade. Knjiga je objavljena 1912. u Parizu i slikovito, kroz 21 fotografiju, opisuje bombardovanje Univerziteta u Beogradu za vreme Prvog svetskog rata.