Потреба за оснивањем Ботаничке баште наметнула се радом и захтевима Јосифа Панчића, који је још 1853. годи- не, у дворишту Лицеја, у згради Конака кнегиње Љубице, засадио прве биљке за потребе наставе ботанике. Више од двадесет година касније, између Дунавске улице и Дунава, на Дорћолу, 1874. године, на простору од непуна два хектара, Панчић, као управник Краљевске српске ботаничке баште, остварује део својих намера. Радећи на упознавању отачаствене флоре, гајењем биљака за потребе образовања младих, Панчић удара темеље научно-образовној сврси Ботаничке баште, у оквиру израде Флоре као националног пописа биљака. Данас, на туристичкој мапи града уписана као зелена оаза, у навикама грађана као оаза мира, уметницима као инспирација, живом свету метрополе као уточиште, Ботаничка башта живи свој комплексни живот којим обезбеђује трајање, а не само подсећање на природно и културно благо којим овај део Европе располаже. Велика и поступна улагања која су обухватала припрему за садњу, набавку биљака у отвореном простору, систематске парцеле, Јапански врт, стаклену башту и пре свега и најзначајније установљење и рад унутрашњих темељних институција као што су Хербаријум и Библиотека, дала су до данас резултате од значаја за ботанику Балкана и целе Европе.

Зграда Хербаријума у Ботаничкој башти „Јевремовац” данас

Dioscorea balcanica Košanin у Хербаријуму Ботаничке баште данас

Ramonda serbica Pančić, оригинални ексикат из Хербаријума