Задужбина Луке Ћеловића

 

Лука Ћеловић је највећи добротвор Универзитета у Београду. После његове смрти, 15. августа 1929.године, пронађен је Тестамент из 1911.године као и Основно писмо о оснивању „Задужбине Луке Ћеловића-Требињца“ од 23.децембра 1925 . године.

Указом Краља Александра I од 30.марта 1926.године одобрено је оснивање „Задужбине Луке Ћеловића-Требињца, београдског трговца“. Овим је Лука Ћеловић-Требињац , постао један од највећих просветних добротвора и највећи задужбинар Универитета у Београду.

У Основном писму Лука Ћеловић захваљује „Богу и свим добрим пријатељима који ми помогоше да стекнем своје имање у Србији која ме је примила за свог грађанина, уверен да наука и привредни рад уз неговање младог нараштаја најбоље обезбеђује културну и политичку будућност народа.“ Он даље наводи: „Само чист приход Задужбине може се користити, трошити и употребљавати за научне потребе и циљеве Универзитета, а основни капитал не сме ни у ком случају да се смањи.“

Према жељи оставиоца, предвиђено је било да Задужбином руководи Одбор кога чине ректор, који је уједно и председник Одбора, проректор, декани и продекани свих факултета Београдског универзитета. Лука Ћеловић је Задужбини одмах предао своје имање у Јаворској улици бр. 7 и 9, по тапији бр.19431, а предвидео је да остало имање буде прикључено фонду Задужбине после његове смрти.

Правила о руковању Задужбином и о распоређивању чистог прихода израдио је Универзитетски савет Београдског универзитета. Та су се правила могла мењати само сваке десете године. Предвиђено је било да се на све Задужбинске зграде, на сву опрему, као и на научна достигнућа штампана из фондова задужбине стави видна ознака „Задужбина Луке Ћеловића - Требињца“.

Непокретна имовина Задужбине Луке Ћеловића - Требињца, трговца из Београда, обухватала је:

- плац са кућом у ул. Јаворској бр. 7. и 9,

- двоспратну кућу у ул.Краљевића Марка бр.1, која има 4 стана и 4 дућана у партеру,

- палатуна углу ул. Карађорђеве бр.65 и Загребачке бр.1, која има 24 стана и 6 дућана са 5 теретних лифтова,

- 4. палате дуж целе Загребачке улице, а у које улазе бројеви 3, 5, 7 и 9, као и бр. 16 у Босанској улици. Ове зграде имају 31 стан и 7 дућана са 4 теретна лифтa.

Палате су постале власништво Задужбине почетком 1930.године, па је Задужбина од тада примала велике суме новца од издавања ових некретнина. Сав приход од издавања ових и других имања, управник Задужбине је сваког месеца предавао Управи Београдског универзитета. Тај приход је 1930. месечно износио просечно око 260.000 ондашњих динара, што је у време тешке економске кризе била и те како значајна сума новца за Универзитет, ако се има у виду да је тада плата редовног професора, министра или генерала износила око 5.000 динара. 

Име Луке Ћеловића заузело је у историји Универзитета у Београду једно од најзначајнијих места, јер је он својим великим доброчинством знатно потпомогао развој ове наше просветне установе.

После извршеног пописа вредност имовине коју је Лука Ћеловића завештао Универзитету у Београду процењена је  на 13.500.000 (тринаест и по) милиона динара. Кућа у ул.Краљевића Марка бр.1,у којој је становао пок. Лука Ћеловић-Требињац процењена је на 1.200.000 динара. Хартије од вредности које се налазе код Београдске задруге достижу вредност од 511.500 динара. У његовојкаси нађена је штедна књижица на 1.077128. динара, 60 акција Народне банке у вредности од 480.000 динара и друге вредности. Извршена је ,такође, и процена целокупног намештаја који се налазио у кући, а који је Лука ретко или скоро никада користио. Све ово што је у кући пронађено и пописано припало је Универзитету односно Задужбини. Попис је извршио шеф оставинског одељења Београдске општине г. Михаило Благојевић у присуству ректора др. Чеде Митровића, декана филозофског факултета,др. Поповића, економа Универзитета г. Михаила Стојанчевића и секретара Универзитета г.Властимира Матића. Попису су присуствовали и рођаци пок. Луке Ћеловића синовац Манојло Ћеловић, сестрић Владо Вуковић и зет Михаило Поповић, адвокат из Јагодине. Попис је трајао од 10 часова пре подне до 6 часова по подне. После извршеног пописа ректор  Универзитета др Чеда Митровић изјавио је на протоколу о попису следеће: „Како је за живота пок. Ћеловића утврђено постанак Задужбине у виду задужбинског поклона, а не наследном вољом, то молим Суд: да ова факта утврди и преда сву имовину на чување и руковање Одбору назначеном у Основном писму.“ На основу овога шеф оставинског одељења г. Михаило Благојевић упућује акт о попису Варошком суду, старатељском судији, који је донео одлуку о предаји целокупне заоставштине Универзитетском одбору задужбине.

 

Рад Задужбине Луке Ћеловића - Требињца, трговца из Београда

 

О раду ове огромне универзитетске задужбине подношен је сваке године извештај који је био доступан јавности. Из извештаја који су сачувани види се да су потпором „Задужбине Луке Ћеловића-Требињца, трговца из Београда“ штампане многе научне студије наших уважених научника. Наставни кадар Београдског универзитета користио је стипендије Задужбине за многобројне међународне сусрете, симпозијуме и конгресе, као и за вишемесечни рад у архивама и библиотекам најпознатијих светских  универзитетских центара.Поред ових редовних активности, Задужбина је спроводила и велики број ванредних активности које су имале изузетно позитиван утицај на научни и образовни рад на Универзитету у Београду.

У Правилима о руковању средствима Задужбине, у члану 4 наведено је шта ће се сматрати научним радом, тј. потребом Универзитета - „...ту ће спадати: разрађивање научних питања у виду писмених састава, научне екскурзије, испитивања у лабараторијама, истраживање у библиотекама, архивама, на терену и научним центрима, штампање научних и стручних радова, уџбеника и часописа, као и све што испуњава циљеве и потребе Универзитета према оцени Универзитетског савета.“

Иако формално нешколовани и  самоук Лука Ћеловић је првенствено ценио књигу и писане радове. По решењу Задужбинског одбора почетком 1930. године цела приватна библиотека Луке Ћеловића са три његова ормана и две кинеске вазе, предата је Универзитетској библиотеци у Београду. Библиотека Луке Ћеловића има 580 инвентарских бројева са преко 1100 књига. Поред књига на француском и немачком језику најбројнија су дела домаћих писаца, затим бројне свеске разноврсних правила, статута, споменица и извештаја који садрже и статистичке податке многих државних и приватних предузећа, банака, акционарских, хуманих и патриотских друштава. У њеном саставу се налази и око 80 књига штампаних у Француској и Швајцарској за време Првог светског рата. Сваке године Задужбина је донирала Универзитетској библиотеци извесну суму новца за куповину нових књига и периодике, као и за откуп посебних издања.

У извештају Задужбине за 1931.год. наведено је поред осталог, да је Одбор те године одржао десет седница, као и да су заседали пододбори који су повремено водили разне послове Задужбине. Тако је на седници од 26. децембра 1931.год. обавештен Одбор да је завршен и примљен рад наше најпознатије сликарке, Бете Вукановић, портрет Луке Ћеловића у природној величини који ће бити постављен у свечаној сали Универзитета. Портрет је урађен према раду Ристе Вукановића који је у току Првог светског рата оштећен, а касније нестручно рестауриран. Тај портрет је красио свечану Универзитетску салу све до почетка деведесетих година 20.века када му се губи сваки траг. Захваљујући групи ентузијаста са Универзитета портрет Луке Ћеловића је пронађен и откупљен и данас поново краси свечану салу Универзитета.

Током 1931.год. обележене су пригодним натписом све куће Луке Ћеловића које су ушле у састав Задужбине, па је тада обележена и кућа у Дубљанској улици бр.2 (данас Андрићев венац). Те године донета је и одлука да се исплате легати према Тестаменту, и то за фондове српских основних школа у Требињу, Бања Луци и за Фонд при манастиру Дужи. Ови легати су, према Тестаменту, укупно износили 180.000 динара па је одлучено да се исплата изврши увећана за осам пута.

Према извештају Задужбинског одбора за 1934.годину издата је новчана помоћ за сређивање и проучавање велике и вредне збирке у Геолошком институту Универзитета. Из прихода Задужбине одређено је да се награди, сем редовне Светосавске награде, са по 1.000 динара по један студент сваког факултета који је од једне до друге прославе најуспешније положио дипломски испит. Минеролошком метрографском заводу додељена је сума од 10.000 динара за набавку специјалног микроскопа за рад у лабараторији, а Зоотехничком институту Пољопривредно-шумарског факултета 4.000 динара за набавку фотокамере за фотомикроскопска снимања. Скопском факултетудонирано је10.000 динара за штампање факултетског годишњака. За 1934. годину издвојено је 40.000 динара као помоћ Универзитетској библиотеци за претплату на листове и часописе. 20.000 динара издвојено је за набавку инструмената Биолошкој станици Вардарске бановине у Охриду, с тим да инструменти остану својина Задужбине и да се на њима ставе видне ознаке „Задужбина Луке Ћеловића-Требињца“. Током 1934.године Задужбина даје и многе друге  потпоре и помоћи, само за издавачку делатност издвојена су средства у износу од 268.050 динара. 

Из извештаја Задужбинског одбора за 1940.годину издвајамо да је на углу улица Краља Фердинанда и Крунске бр.4 завршена нова задужбинска зграда великог задужбинара Луке Ћеловића-Требињца. Задужбину је, логично, саградио Задужбински одбор уз свесрдно старање и заузимање ректора Београдског универзитета професора др Петра Муцића. У децембру 1938.године био је расписан конкурс за подизање нове задужбинске зграде, аЗадужбински одбор поверио је израду архитекти Григорију Самојлову. Нова задужбинска зграда имала је сутерен, приземље и пет спратова. У приземљу су смештени локали,а сваки спрат имао је четири стана са по неколико соба. Градећи ову зграду Задужбински одбор није толико тежио да оствари максималну ренту већ да на тако истакнутом месту подигне репрезентативну палату. Извештаји из тог времена говоре да је зграда сазидана веома солидно, од првокласног материјала. Фасада је била обложена каменим плочама од травертина. Изнад улаза су исклесани рељефи који симболишу омладину, науку и рударство. Рударству је овде дато  специјално место да би се још више потенцирало да је Лука Ћеловић, у свом бурном животу, био и рудар.Рељефе су израдили академски сликари Загородњук и Брежинин. Главни улаз израђен је од палираног хрома и бронзе  Степениште је обложено мермером.Подове у мезанину красили су комбиновани симболи науке. Бисту са попрсјем Луке Ћеловића-Требињца израдио је академски вајар г.Мајзнер.

На основу одлуке Универзитетског сената, а у сагласности са завештањем пок. Луке Ћеловића-Требињца основан је почетком школске 1939/40 године на Београдском универзитету самосталан фонд за издавање универзитетских уџбеника и оригиналних научних дела. Задужбина је и до тада материјално помагала писце и научне раднике да своје радове заврше или да штампају уџбенике. Многи научни радови који су написани захваљујући средствима Задужбине објављени су у часописима или као део издања других издавача, а уџбеници сем натписа у предговору да је рад помогнут из средстава Задужбине, нису носили друге ознаке. После десетогодишњег рада Задужбине било је тешко, скоро немогуће, утврдити који сусве радови и која су издања финансирана из средстава Задужбине. У циљу да се овај рад нарочито истакне и да се у ову делатност унесе више иницијативе, организованог и систематског рада, да се појача контрола а да се опште универзитетске наставне потребе побољшају формиран је при Универзитету самосталан фонд за штампање универзитетских уџбеника и самосталних научних радова из средстава Задужбине. Ускоро по оснивању Фонда израђен је Правилник и Пословник фонда, основан управни и уређивачки одбор. У Управни одбор, са ректором на челу као председником, улази по један представник сваког факултета. Током 1940/41 године одштампано је првих 11 уџбеника, а започета је штампа још два уџбеника. Ратне прилике успориле су даљи рад овог Фонда, а главни проблем се појавио услед недостатка хартије. Уџбеници чије штампање је финансирао Фонд продавали су се студентима по цени која је покривала трошкове штампе, а могућа је била и куповина на отплату, док су у слободној продаји уџбеници били нешто скупљи. Неповољне прилике за школски рад које су настале већ крајем прве године његовог рада, услед ратних дејстава, нису дозволиле да се искаже прави потенцијал који је Фонд имао за развој Универзитета у Београду. Фонд је, према извештају од 31.децембра 1941. године, из Задужбине добио на име дотације - обртног капитала 1.050.000 динара, од чега је за штампање готових и за припремне радове нових уџбеника издато 670.784.60 динара По правилнику Фонд се дотираоиз Задужбинских средстава, док његов обртни капитал не достигне суму од 2.000.000 динара. 

Све активности Задужбине Луке Ћеловића-Требињца готово је немогуће набројати, али је важно нагластити да се рад Задужбине до избијања Другог светског рата одвијао у смислу Оставинског писма којим је основана Задужбина. Кроз све те године имовина Задужбине стално се увећавала. Након завршетка Другог светског рата зграде у Загребачкој улици претворене су у студентски дом „Милован Ђилас“, који касније добија назив „14. децембар“. О постојању „Задужбине Луке Ћеловића-Требињца“ чуло се нешто више после рата још једном, али не кроз извештаје о раду и научним достигнућима Универзитета већ посредством београдске штампе. Током 1969. године почели су преговори са предузећем „Металсервис“ о куповини обе палате, које су биле власништво Универзитета у Београду, под изговором да су неподесне за студентски дом. И поред општег противљења тадашњег јавног мњења, Универзитет у Београду је заменио ове непокретности за неколико усељивих станова 1970. или 1971, нимало не хајући за вољу оставиочеву. На овај догађај београдски факултети тада нису реаговали. Међутим Лука Ћеловић-Требињац   није заборављен, а успомена на њега и његово име и данас живи на Универзитету у Београду. 

Материјали Архива Србије