Универзитет у Београду, Универзитетска библиотека „Светозар Марковић”

Они су градили Србију

Иван Ђаја

Иван Ђаја: Живот и дело

фебруар 2015.

Изложба „Иван Ђаја : живот и дело“ друга је виртуелна изложба циклуса „Они су градили Србију“ која се организује у Универзитетској библиотеци „Светозар Марковић“. Изложба нас води кроз стваралаштво овог изузетног великана наше али и светске науке. Кроз текстове, хронологију живота и дела, библиографију из фонда Библиотеке, веб библиографију, Википедију и цитате смо се потрудили да осветлимо комплетну личност проф. др Ивана Ђаје. У оквиру припреме виртуелне изложбе сав материјал је повучен из магацина. Брошуре које су биле у лошем стању су повезане и заштићене. У електронски каталог било је убачено свега десетак публикација, а сада су све обрађене електронски и постале су видљивије корисницима. Део богатог фонда Универзитетске библиотеке садржи и посвете Ивана Ђаје људима који су и сами значајни за културу и науку Србије. Изабрани текстови о појединим делима Ивана Ђаје најбоље илуструју дубину његових интересовања која су ишла изван основне дисциплине коју је изучавао.

Научник светског гласа

Василије Милновић

Nulla dies sine experimentum
„Ниједан дан без експеримента“
девиза Ивана Ђаје и Физиолошког завода у Београду

Хронологија

Емилија Филиповић

Невероватна свестраност Ивана Ђаје је огледана и у хронологији његовог живота и дела. И данас се спомиње као неко ко је учинио да наука у Србији добије светску славу.

Докторска дисертација

Драгана Столић

Докторску дисертацију из области физиологије под називом Etudes des ferments des Glucosides et des Hydrates de Carbone chez les Mollusques et chez les Crustacés (Студија фермената, гликозида и угљених хидрата код мекушаца и ракова) Иван Ђаја је одбранио 1909. године на Сорбони.

Приступна беседа

Александра Поповић

Иван Ђаја је 6. марта 1932. године постао редовни члан Српске краљевске академије. У Гласу Српске краљевске академије из 1932. године су објављена 2 његова научна чланка. У склопу чланка Некоје одлике борбе против хладноће је објављена и приступна беседа одржана на свечаном годишњем скупу Академије.

Библиографија

Србислава Шаховић Мишић Игор Живановић

Универзитетска библиотека „Светозар Марковић”, према подацима из библиографија, у свом фонду има велики део радова Ивана Ђаје, научника, професора и ректора Београдског универзитета, писца. Један део садржи и посвете И. Ђ. људима који су и сами значајни за културу Србије (Александар Белић, Исидора Секулић, итд.).

Веб библиографија

Сања Антонић

Анотирана веб библиографија о Ивану Ђаји, родоначелнику физиологије у Србији, једног од великана наше али и светске науке представља одабрану литературу доступну на интернету.

Цитираност

Оја Кринуловић

Евалуација научног рада путем цитатне анализе представља једну од неколико метода која се примењује широм света, а самим тим и у нашој земљи. Постоје две референтне институције у Србији (Универзитетска библиотека „Светозар Марковић“ у Београду и Библиотека Mатице cрпске у Новом Саду) које се баве израдом библиографија цитираних радова према бази података Science Citation Index односноWeb of Science које признаје Министарство просвете, науке и технолошког развоја Републике Србије.

На Википедији

Оја Кринуловић Ђорђе Стакић

Википедија је слободна Интернет енциклопедија, основана 15. јануара 2001. године на енглеском језику. Почетком 2015. године Википедија постоји на 287 различитих језика, међу којима је и српска верзија, покренута 2003. године, са преко 310.000 чланака који покривају широк спектар тема.

Из популарне литературе

Александра Поповић

Иван Ђаја, иако изузетан научник светског гласа, трудио се да популарише науку кад год је био у могућности. Приказани су неки делови текстова из богатог фонда Универзитетске библиотеке сврстани у популарну литературу.

Из научне литературе

Србислава Шаховић Мишић

Природњаци, обично нису склони медитацијама. ... Тек изузетно међу њима се појави и који што помаже интерес и способност да загледа у основ пролазних феномена који, као такви, остају предмет проучавања природних наука. ... Отуда се у њиховоме раду често види спроведена тежња за успостављањем некога прелаза између суштине и појава. А њоме се приближавају филозофима.” (Ксенија Атанасијевић, Размишљања једног физиолога, Иван Ђаја „Низ воду”)