Публикације са потписима и посветама аутора представљају драгоценост не само за библиофиле него и за проучаваоце ортографије одређеног периода. У Универзитетској библиотеци „Светозар Марковић“, у Посебним библиотекама, налази се неколико ауторских књига и сепарата са посветама Тихомира Р. Ђорђевића, потписаних са Тих. Р. Ђорђевић.

У Посебној библиотеци Јоце Вујића чува се сепарат „Српске светиње у Палестини“ (ПБ10/3082), који потиче из 1925. године, а који је Т. Ђорђевић посветио Јоци Вујићу, велепоседнику из Сенте, библиофилу и великом добротвору Београдског универзитета:

Господину Јоци Вујићу, великом пријатељу српске књижевности и културе у знак одличног поштовања, Тих. Р. Ђорђевић



У Посебној библиотеци професора Живојина П. Симића, начелника Министарства просвете Краљевине Србије и посланика у влади краља Александра Обреновића, вишедеценијског секретара Чупићеве задужбине, на коричном листу путописне белешке „Поред Топлице“ (ПБ 14/70), из 1896. године, стоји посвета Тихомира Ђорђевића:

Живојину П. Симићу, начелнику Мин. Просвете у знак поштовања, Тих. Р. Ђорђевић





Књига „Етнологија“ (ПБ 21/1931) др Хајнриха Шурца, коју је 1907. године на српски језик превео Тихомир Ђорђевић, посвећена је академику Александру Белићу, професору универзитета и председнику САНУ:

Господину (…) Александру Белићу, професору Универзитета у знак најодличнијег поштовања, Тих. Р. Ђорђевић

У другом примерку исте књиге (Ј 214/122а) налази се посвета Милици Грујић:
Госпођици Милици А. Грујићевој у знак особитог поштовања, Тих. Р. Ђорђевић





У библиотеци Етнографског института САНУ, поред многобројних дела Тихомира Ђорђевића, чувају се и његове три књиге и четири сепарата посвећена пријатељима и сарадницима. Те публикације су набављане куповином, у периоду од оснивања Института 1947. године, па до 1950. године.

Два дела, оба објављена почетком двадесетог века, Тихомир Ђорђевић је посветио свом пријатељу и колеги академику Јовану Н. Томићу, историчару и дугогодишњем управнику Народне библиотеке у Београду, који је, управо као и Ђорђевић, био професор у Алексинцу, и то у време изласка ових радова из штампе. О њиховој блискости сведоче и потписи Т. Ђорђевића испод посвета. Наиме, обе су потписане његовим надимком – Тића. То су „Самртни обичаји у Турака: белешке“ (II В-275), сепарат из Годишњице Николе Чупића, књ. 21 из 1901. године, са текстом посвете:

Своме драгоме пријатељу Јов. Н. Томићу његов, Тића

и књига „Zur Einführung in die Serbische Folklore“, издата у Бечу 1902. године (II Ђ-37):

Своме Јови пријатељско уздарје од његовог Тиће



Обе библиотеке у своме фонду имају само једну публикацију са датумом посвете – сепарат „О Етнологији“ (I Д-34), издат 1906. године у Београду. Исте године је Т. Ђорђевић написао посвету своме ујаку Алекси С. Јовановићу, судији и председнику владе Краљевине Србије:

Своме ујаку Аци С. Јовановићу, Државном саветнику у пензији у знак најодличнијег поштовања и уважавања, Тих. Р. Ђорђевић 5. окт. 1906. Београд





Академику Јовану Радонићу, историчару, доктору филозофије и професору Београдског универзитета, Тихомир Ђорђевић посветио је сепарат из 1914. године: „Збијање кућа и ушоравање села: под кнезом Милошем“ (II Ђ-66), са следећим текстом:

Господину Др. Јовану Радонићу, за спомен, Тих. Р. Ђорђевић



Примерак књиге „La Vérité sur les Roumains de Serbie“ (II Б-79), издате у Паризу 1919. године, посвећен је Луки И. Лазаревићу, професору и дугогодишњем директору просветних установа у разним крајевима Србије и Македоније, једном од оснивача и председнику Професорског друштва, уреднику часописа Наставник, посланику у влади краља Александра и министру просвете Краљевине Србије. Текст посвете гласи:

Господину Луки Лазаревићу, Директору Гимназије одлично поштовање и успомена од Тих. Р. Ђорђевића

Такође, Луки И. Лазаревићу посвећено је и српско издање књиге „Македонија“ (I В-29), објављено 1920. године:

Господину Луки Лазаревићу, Директору Гимназије, одлично поштовање и успомена од Тих. Р. Ђорђевића

Његовој супрузи, Живани Лазаревић, Ђорђевић је посветио сепарат „О српским женама“ (IIД-73):

Госпођи Лазаревићки најодличније поштовање, Тих. Р. Ђорђевић