Центри

Центар за дигитализацију развијен је са циљем да обезбеди систематску, поуздану и дугорочну дигитализацију библиотечке и архивске грађе. Данас Центар располаже савременом техничком инфраструктуром која обухвата цео процес дигитализације – од припреме материјала и скенирања, преко обраде и оптичког препознавања текста, до израде метаподатака и трајног чувања дигиталних копија.

Опрема Центра омогућава рад са различитим типовима грађе: старим и ретким књигама, рукописима, периодиком, каталошким листићима, фотографијама, мапама и савременим публикацијама. У раду се користе специјализовани уређаји, међу којима су Qиденус и Боокеyе скенери, Цанон и Епсон скенери, ЦЗУР преносиви скенер, као и Магиц Боx – интерактивна дигитална витрина. Захваљујући томе, обезбеђује се висок квалитет дигиталних репродукција и широка доступност грађе.

Развој дигитализације у Библиотеци започео је скромно, уз основну опрему и појединачне иницијативе, а системски се развија од 2008. године, када су формиране организационе јединице за развој библиотечког система и дигитализацију. Значајан подстицај представљало је учешће у међународним пројектима, међу којима је и „Еуропеана Либрариес“, у оквиру кога су дигитализоване значајне збирке старе и ретке књиге и рукописа.

У периоду од 2013. године развијене су претраживе дигиталне колекције, уз примену савремених технологија као што су ОЦР и системи за обраду и структуру документа. У оквиру пројекта „Европске новине“ формирана је прва претражива колекција дигитализоване историјске периодике, што је омогућило претрагу пуног текста и напредно коришћење дигиталног садржаја.

Данас ова библиотека обухвата више од 70.000 дигиталних објеката и око 1.700.000 дигитализованих страна у оквиру 104 колекције, уз велики број месечних претрага, што је чини једним од кључних ресурса за истраживаче и ширу јавност.

Претражива дигитална библиотека доступна је на адреси: https://pretraziva.rs/pretraga

Центар је саставни део Универзитетске библиотеке „Светозар Марковић“, задужено за развој и реализацију научних, образовних и културних активности.

Центар учествује у припреми и спровођењу домаћих и међународних пројеката Библиотеке и Универзитета у Београду, укључујући сарадњу са фондовима, државним институцијама и донаторима. Поред пројектних активности, Центар обавља консултативне и едукативне послове у области науке, библиотекарства и дигиталне трансформације.

Кроз организацију трибина, стручних скупова, конференција и јавних наступа, Центар промовише научноистраживачки и библиотечки рад Универзитета у Београду, као и пројекте Универзитетске библиотеке и других универзитетских институција. Посебан акценат ставља се на развој дигиталне науке, унапређење видљивости научних резултата и примену нових технологија у академском окружењу.

У оквиру пројекта еНаука, Центар има улогу координационог тела за сарадњу са Канцеларијом за ИТ и еУправу Владе Републике Србије, надлежним министарствима и научноистраживачким организацијама.

Центар активно подржава развој домаћег научног издаваштва, сарађује са образовним, научним и међународним институцијама, као и са медијима, невладиним и приватним сектором. Један од његових кључних циљева јесте подстицање нове генерације дигитално компетентних истраживача и јачање међународне видљивости српске науке.

У свом раду Центар се ослања на стручне капацитете Универзитетске библиотеке „Светозар Марковић“ – изузетне стручњаке, квалификоване, искусне, обучене и одговорне библиотекаре међу којима и близу 30 библиотекара са највишим стручним звањем – библиотекар саветник, од којих је десет доктора наука. Ови стручњаци су – путем засебних пројеката и пројекта еНаука – редовни сарадници Центра у оквиру свакодневног пословања и функционисања Библиотеке у целини.

У новом столећу Библиотека се кроз ликовне програме, изложбе и издавачку делатност постепено обликовала као академско и културно средиште у којем се различите стваралачке праксе и знања повезују и прожимају. Премда је издавачка пракса постојала и раније, она није била формализована у данашњем облику. Из преплета културне и научне продукције проистекло је савремено лице Библиотеке.

Издавачка делатност

У Универзитетској библиотеци у Београду издавачка делатност представља један од битних сегмената рада. Од првих библиографија и каталога, са информативном функцијом, до савремених научних монографија, зборника, приручника, изложбених каталога, електронских публикација и дигиталних ресурса, као и часописа из области хуманистичких и библиотечко-информационих наука, она је прерасла у значајну и препознатљиву делатност у савременом информационом окружењу.

У првој четвртини 21. века издавачка активност је систематски унапређена и разврстана у неколико целина: монографска издања (ауторске, научне и стручне монографије), тематске зборнике, изложбене каталоге и часописе. Од 2013. године покренуте су нове едиције са јасним визуелним идентитетом и циљем развоја научне мисли и популаризације знања. Посебно се издваја едиција „Хомилије“, са научним и стручним монографијама и приређеним докторским тезама из науке о књижевности, као и подедиција „Библио“, посвећена библиотечко-информационој области. У оквиру едиција „Канон“ и „Карнеги“ објављени су песнички преводи и антологија српске ратне приче.

Значајан сегмент чине и научно-документарна издања посвећена анализи и контекстуализацији библиотечке и архивске грађе, протоку и вредновању научних информација, као и обради архивских збирки и преписке. Посебно место заузима едиција „Књигохранилиште Универзитета у Београду“, покренута 2021. године као дугорочни пројекат поводом стогодишњице Библиотеке (1926–2026).

Часописи као редован облик објављивања нових истраживања и критичких приказа, повезују ауторе и читаоце кроз континуирану стручну и научну комуникацију. У нашој кући, савремене токове у библиотечкој и лингвистичкој пракси пратимо у часописима Инфотека и Новоречје.

Углед Библиотеке као издавача потврђен је наградама за издавачки подухват освојеним на Сајмовима књига у Београду, Новом Саду и Бањалуци. Реч је о признањима која говоре о успешном спајању научне релевантности, културне вредности и визуелне естетике публикација. Ради подстицања рада у науци и култури и ради приказивања резултата издаваштва, Универзитетска библиотека у Београду своје публикације размењује или уступа без накнаде.