У новом столећу Библиотека се кроз ликовне програме, изложбе и издавачку делатност постепено обликовала као академско и културно средиште у којем се различите стваралачке праксе и знања повезују и прожимају. Премда је издавачка пракса постојала и раније, она није била формализована у данашњем облику. Из преплета културне и научне продукције проистекло је савремено лице Библиотеке.
Издавачка делатност
У Универзитетској библиотеци у Београду издавачка делатност представља један од битних сегмената рада. Од првих библиографија и каталога, са информативном функцијом, до савремених научних монографија, зборника, приручника, изложбених каталога, електронских публикација и дигиталних ресурса, као и часописа из области хуманистичких и библиотечко-информационих наука, она је прерасла у значајну и препознатљиву делатност у савременом информационом окружењу.
У првој четвртини 21. века издавачка активност је систематски унапређена и разврстана у неколико целина: монографска издања (ауторске, научне и стручне монографије), тематске зборнике, изложбене каталоге и часописе. Од 2013. године покренуте су нове едиције са јасним визуелним идентитетом и циљем развоја научне мисли и популаризације знања. Посебно се издваја едиција „Хомилије“, са научним и стручним монографијама и приређеним докторским тезама из науке о књижевности, као и подедиција „Библио“, посвећена библиотечко-информационој области. У оквиру едиција „Канон“ и „Карнеги“ објављени су песнички преводи и антологија српске ратне приче.
Значајан сегмент чине и научно-документарна издања посвећена анализи и контекстуализацији библиотечке и архивске грађе, протоку и вредновању научних информација, као и обради архивских збирки и преписке. Посебно место заузима едиција „Књигохранилиште Универзитета у Београду“, покренута 2021. године као дугорочни пројекат поводом стогодишњице Библиотеке (1926–2026).
Часописи као редован облик објављивања нових истраживања и критичких приказа, повезују ауторе и читаоце кроз континуирану стручну и научну комуникацију. У нашој кући, савремене токове у библиотечкој и лингвистичкој пракси пратимо у часописима Инфотека и Новоречје.
Углед Библиотеке као издавача потврђен је наградама за издавачки подухват освојеним на Сајмовима књига у Београду, Новом Саду и Бањалуци. Реч је о признањима која говоре о успешном спајању научне релевантности, културне вредности и визуелне естетике публикација. Ради подстицања рада у науци и култури и ради приказивања резултата издаваштва, Универзитетска библиотека у Београду своје публикације размењује или уступа без накнаде.
Културни програми
Током 2007. године, средствима компаније US Steel, реконструисане су просторије на првом спрату Библиотеке. Главни хол на првом спрат, добио је нову функцију и усвојен је концепт трансформације овог простора у галерију, чиме је основан Уметнички центар УБСМ, отворен 2008. године. Галерија је била првенствено намењена младим уметницима, студентима и тек дипломираним ауторима који траже свој уметнички израз. Изложбе су биле конципиране као визуелни дијалози између уметника. Повремено су излагали и афирмисани уметници чији рад има референтну вредност у историји уметности, а чиме се наглашавао континуитет и међугенерацијска повезаност у уметничком мишљењу. Програм је био усмерен на праксе које се концепцијски ослањају на тзв. „другу линију“ уметности, у смислу који дефинише Јерко Денегри. То је континуитет оних уметничких појава и вредности које су заступали зенитисти, Група „Горгона“, концептуални уметници седамдесетих итд. Упркос скромним финансијским средствима, Галерија је успешно функционисала захваљујући ентузијазму органи97затора и уметника, и убрзо стекла углед на ликовној сцени.
Након 2012. године концепција Галерије се развија кроз блиску везу уметничких програма и академског окружења. Библиотечки фонд, каталози и архивска грађа не представљају само референтни ресурс, већ се користе за конципирање изложбених и пратећих програма. Изложбени програми и радионице реализују се на преплету уметности, природних и друштвених наука, дизајна и технологије, путем истраживачких и експерименталних формата. Илустративан пример представља годишња изложба „Камен у архитектури и уметности“, посвећена камену као уметничком и градивном материјалуна пресеку архитектуре, геологије и грађевинарства. Излагало је више од седамдесет уметника, уз пратећа предавања професора Рударско-геолошког факултета. Организација је реализована у сарадњи са Удружењем Камена колонија, чији је оснивач геолог Зоран Ђајић, док су селекцију радова чинили професори Универзитета уметности. Сарадња са факултетима Универзитета у Београду омогућила је повезивање уметничке праксе и наставе. Пројекти са Шумарским факултетом повезивали су уметничко мишљење са геометријом, графиком и просторним промишљањем.