Одељења

Одељење набавке има кључну улогу у развоју фонда Универзитетске библиотеке и у обезбеђивању научних и стручних извора за потребе академске заједнице. Захваљујући дугогодишњој набавној политици, размени са домаћим и страним институцијама, поклонима и сарадњи са дародавцима, фонд Библиотеке изграђен је као једна од најзначајнијих академских колекција у Србији.

Од оснивања 1950. године, Одељење набавке прати издавачку продукцију, координише размену публикација и управља поклонима. Посебан значај има сарадња са партнерским библиотекама у земљи и иностранству, као и укључивање Библиотеке у систем обавезног академског примерка и откупа публикација. Значајан део фонда формиран је захваљујући поклонима истакнутих научника, професора и културних посленика, као и преузимањем вредних приватних библиотека.

Одељење активно учествује у међународној размени са универзитетским и националним библиотекама широм света, укључујући еминентне институције као што су Конгресна библиотека у Вашингтону, Аустријска национална библиотека и водеће библиотеке Руске Федерације. На тај начин корисницима се обезбеђује приступ актуелној и релевантној научној литератури.

Посебну вредност фонда чине бројни легати и приватне библиотеке истакнутих научника, који су своје колекције поверили Библиотеци на чување. Своју мисију приближавања грађе корисницима Одељење остварује кроз редовне изложбе нових књига, представљање значајних поклона из иностраних институција, као и промоције издања универзитетских професора и дугогодишњих дародаваца.

Поред прикупљања грађе, Одељење показује високу професионалну одговорност и солидарност дистрибуирајући вишкове публикација катедарским, народним и специјалним библиотекама широм земље. Својим радом Одељење набавке не само да задовољава текуће потребе академске заједнице, већ гради профилисану и трајну колекцију која представља значајно научно и културно наслеђе за будуће генерације.

Одељење за обраду библиотечког материјала једно је од најстаријих и најзначајнијих одељења Универзитетске библиотеке. Основано је 1926. године као Одељење за обраду књига, а током деценија развијало се у складу са стручним стандардима, технолошким иновацијама и потребама корисника.

Данас Одељење обавља каталогизацију, класификацију и предметну обраду домаћих и страних публикација, води електронски каталог Библиотеке, нормативне датотеке и библиографске базе података научних радника Универзитета у Београду. У његовом саставу функционише и Центар за развој каталошке обраде, који се бави стандардизацијом, аутоматизацијом каталогизације и сарадњом у оквиру мреже високошколских библиотека.

Током последњих деценија рад Одељења значајно је проширен – од традиционалне каталогизације монографских публикација до обраде дигиталних објеката, израде нормативних записа, вођења библиографија истраживача и рада на информационим системима као што су COBISS.SR, E-CRIS.SR, PHAIDRA и еНаука.

Посебно значајан сегмент рада представља ретроспективна каталогизација фонда Универзитетске библиотеке, обрада легата и посебних библиотека, као и каталогизација докторских дисертација и дигиталних докумената. Библиотекари Одељења активно учествују у развоју нормативне базе CONOR.SR, изради Српског УДК онлајн система и унапређењу стандарда каталогизације у Србији.

Поред стручног рада, Одељење има важну образовну и развојну улогу. Запослени учествују у едукацији библиотекара, студената и истраживача, држе акредитоване курсеве и семинаре, учествују у домаћим и међународним пројектима и активно доприносе стручној и научној продукцији кроз конференције, публикације и сарадњу са професионалним организацијама.

Развој Одељења за обраду библиотечког материјала показује трансформацију библиотечке делатности у 21. веку — од класичне каталогизације ка управљању дигиталним ресурсима, метаподацима и савременим информационим системима, уз очување високих професионалних стандарда и подршку научној и академској заједници.

Одељење за обраду библиотечког материјала обавља каталогизацију и класификацију домаћих и страних публикација, води електронски каталог, нормативне датотеке и библиографске базе података, израђује тематске и ретроспективне библиографије и пружа методску подршку корисницима и библиотекарима у мрежи универзитетских и високошколских установа. У оквиру Одељења делује Центар за развој каталошке обраде, који подржава стандардизацију и аутоматизацију каталогизације и сарадњу са надлежним центрима за развој библиотечког система и дигитализацију. Током свог века постојања, Одељење је значајно унапређивало рад применом савремених стандарда, технологија и прилагођавањем потребама корисника.

Одељење реткости чува рукописну, стару и ретку штампану грађу од националног и културног значаја. Као „Трезор“ Библиотеке, одељење истовремено негује заштиту драгоцене баштине и развија савремене облике библиотечко-информационог рада, посебно у области дигитализације и електронске обраде.

Темељ збирке постављен је 1926. године даром митрополита скопског Јосифа Цвијовића, након чега је фонд континуирано обогаћиван поклонима и набавком вредне грађе. Данас Одељење чува рукописе, старе и ретке књиге, периодику, архивску и некњижну грађу насталу до 1867. године, као и каснија издања од посебног значаја. У фонду се налазе и писма, документи, фотографије, плакати и друга архивска грађа, међу којима су и сведочанства истакнутих личности српске културе и науке.

Посебну вредност представљају јединствене збирке, попут библиотеке Мирослава Премруа, као и појединачна писма и рукописи аутора попут Вука Караџића, Лазе Костића, Исидоре Секулић и многих других. Најстарије писмо у фонду датира из 1696. године, што додатно сведочи о историјској дубини и значају збирке.

Фонд је систематски обрађен и евидентиран у COBISS и CONOR систему, а редовно се спроводе ревизије и мере конзервације и заштите. Дигитализацијом је омогућена већа доступност, па су у оквиру дигиталних колекција доступни оријентални и ћирилски рукописи, као и избор из старе и ретке књиге.

Одељење активно развија изложбену, издавачку и истраживачку делатност, организује тематске поставке и учествује у националним и међународним пројектима. Посебно место заузимају изложбе посвећене историји књиге, културним добротворима и цензури, као и сарадња са другим културним институцијама у земљи и иностранству.

У оквиру Одељења налази се и Спомен-соба Исидоре Секулић, са оригиналним намештајем, личним предметима и библиотеком, која је доступна посетиоцима уз најаву и представља важан меморијални простор српске културе.

Одељење реткости представља јединствен спој заштите културне баштине, научног истраживања и савремене дигиталне доступности, као живу везу између прошлости и будућности библиотечке традиције.

Центар за конзервацију и рестаурацију Универзитетске библиотеке развија се као стручна јединица посвећена превентивној заштити, очувању и обнови библиотечке и архивске грађе, уметничких дела и оригиналног библиотечког намештаја. Његово оснивање и развој проистекли су из дугогодишње потребе да се систематски одговори на изазове пропадања фондова изложених различитим физичким, хемијским и биолошким утицајима, као и на недостатак специјализованих капацитета у овој области.

Први значајни кораци ка организованој конзерваторској пракси учињени су адаптацијом простора у сутерену Библиотеке након 1987. године, када је формирана књиговезница. Током времена, уз смањење броја стручних књиговезаца, све више је изражена потреба за формирањем савременог центра који би објединио књиговезачке, конзерваторске и рестаураторске активности.

Захваљујући пројектним средствима и подршци оснивача, 2015. године започети су систематски радови на конзервацији и рестаурацији уметничких слика из библиотечких легата, као и друге вредне грађе. Адаптацијом простора некадашњег домарског стана и његовим опремањем савременом лабораторијском опремом, Центар је 2018. године почео са пуним радом. Простор је опремљен специјализованим уређајима за конзервацију, контролу микроклиме и лабораторијска истраживања, а системи за праћење услова уведени су и у депоима и читаоничким просторима Библиотеке.

Центар спроводи конзервацију и рестаурацију уметничких слика, архивске грађе и уникатног намештаја, укључујући и вредна дела из легата дародаваца. Посебан значај имају пројекти санације и обнове ентеријера улазног хола Библиотеке, као и рестаурација оригиналног мобилијара из 1926. године и других историјски вредних елемената.

У оквиру превентивне заштите примењују се савремене методе, укључујући и аноксијски третман „Nitrex“ системом, чиме се обезбеђује дугорочна стабилност и очување осетљиве грађе. Рад Центра обухвата и санацију влаге, замену инсталација и унапређење услова чувања фондова у складу са највишим стручним стандардима.

Данас у Центру ради један конзерватор-рестауратор, уз повремено ангажовање стручњака из других институција и независних сарадника. На тај начин обезбеђује се континуитет у реализацији сложених пројеката заштите културне баштине, као и даљи развој савремене конзерваторске праксе у оквиру Библиотеке

Одељење за научне информације и едукацију током протеклих двадесет пет година развијало се у складу са трансформацијама информационог окружења и потребама савремене академске заједнице. Од традиционалних рефералних услуга постепено је прерасло у савремени центар за подршку истраживачком процесу, научној комуникацији и евалуацији научних резултата.

Данас Одељење пружа стручне претраге научних база података, тематске прегледе литературе и цитатне анализе, као и израду званичних извештаја о научној продукцији. Ови сервиси представљају значајну подршку истраживачима, наставницима и докторантима у процесима научног рада, напредовања у звања и вредновања резултата истраживања.

Централно место у делатности заузима евалуација научног рада кроз цитатну анализу, засновану на водећим међународним базама као што су Web of Science и Scopus, уз коришћење додатних алата за праћење научне видљивости. На основу ових извора израђују се извештаји о цитираности и библиометријским показатељима (h-индекс, g-индекс и др.), који се користе у академским и научним поступцима.

Одељење има улогу референтног центра за научне информације у националном систему, у сарадњи са релевантним институцијама и академским библиотекама, и доприноси унапређењу међународне видљивости научне продукције.

Едукативна делатност обухвата обуке и радионице за студенте, истраживаче и библиотекаре, усмерене на коришћење научних база података, цитатних индекса и дигиталних алата, као и на развој информационе писмености и принципа отворене науке. Посебан значај имају тематски водичи и континуиране консултације које омогућавају ефикасније коришћење научних извора.

Одељење активно учествује у развоју КоБСОН, који омогућава приступ великом броју електронских научних публикација и база података и представља кључну инфраструктуру за истраживачки рад у Србији.

Истраживачка делатност запослених обухвата области библиометрије, информационе писмености и научне комуникације, са посебним фокусом на примену савремених дигиталних технологија и алата заснованих на вештачкој интелигенцији.

Кроз интеграцију информационих сервиса, едукације и истраживачке подршке, Одељење за научне информације и едукацију представља један од кључних ослонаца модерне научне комуникације и развоја академског окружења.

Одељење пружа корисницима информације о фондовима Универзитетске библиотеке и других библиотека, уз упућивање на класичне и електронске рефералне изворе, дигиталне библиотеке и научне базе података. Са развојем дигиталних извора после 2000. године, делатност се значајно проширила на едукацију корисника и подршку у коришћењу комерцијалних и отворених извора научних информација, уз стално задржавање везе са традиционалним библиотечким фондовима.

Посебан сегмент рада чини међубиблиотечка позајмица и снабдевање научним документима, која омогућава приступ научној грађи корисницима у земљи и иностранству. Ова делатност је од класичне позајмице прерасла у савремени систем размене и испоруке докумената, обухватајући и физичке и дигиталне изворе, као и сервисе отвореног приступа.

Развој информационих технологија довео је до постепене трансформације ове службе у савремени модел „Resource Sharing“ система. Библиотека је од 2002. године развила електронску међубиблиотечку позајмицу и сарадњу са међународним сервисима као што су SUBITO, TIB Hannover и British Library Document Supply Centre, чиме је омогућен бржи и ефикаснији приступ научним документима.

Данас се посебна пажња посвећује отвореном приступу, дигиталним репозиторијумима и новим моделима научне комуникације. Одељење активно учествује у проналажењу, посредовању и испоруци научних публикација, уз едукацију корисника о коришћењу електронских извора и научних база података.

Комбинацијом традиционалних библиотечких услуга и савремених дигиталних система, Одељење представља важну спону између корисника и глобалног научног информационог простора, доприносећи доступности и видљивости научних ресурса.Одељење за матичну делатност

Прати и анализира стање, потребе и услове рада високошколских библиотека, прикупља податке о њиховом статусу, фондовима, простору, опреми и кадровима, те предлаже мере за унапређење. Пружа стручну подршку кроз консултације, семинаре и обуке библиотечких радника за узајамну каталогизацију и коришћење база података и електронских извора. Сарађује са релевантним универзитетским и националним институцијама и обавља методски рад са библиотекарима и студентима.

Одељење за матичну делатност обавља послове координације, надзора и стручне подршке библиотечкој мрежи високошколских и научних библиотека у Србији. Зачетак матичне делатности везује се за оснивање Централног каталога Универзитета у Београду 1930. године, док је Универзитетска библиотека 1974. године постала матична установа за библиотеке Универзитета.

Развојем интегрисаних библиотечко-информационих система и применом COBISS-а престала је потреба за класичним централним каталогом, а матична делатност је добила савремени облик заснован на електронској узајамној каталогизацији и статистичком праћењу рада библиотека.

Одељење врши надзор над стручним радом библиотека на ширем подручју централне Србије, укључујући универзитетске, факултетске, школске и научноистраживачке библиотеке. Надзор се спроводи кроз редовне и ванредне стручне посете, уз саветодавну подршку и предлагање мера за унапређење рада библиотека.

Посебан сегмент делатности обухвата вођење Централног регистра библиотека, као и праћење оснивања и трансформације библиотека у складу са савременим образовним и научним системом. Одељење учествује и у организацији стручних испита за библиотекаре, као и у програмима сталног стручног усавршавања.

У оквиру матичне делатности развијени су и системи за статистичко праћење библиотека (МБС база), који омогућавају прикупљање, анализу и извештавање о стању библиотечке мреже у Србији. Савремене дигиталне платформе омогућиле су прелазак на електронско прикупљање и обраду података.

Одељење има и значајну улогу у раду Заједнице библиотека универзитета у Србији, чије је седиште у Универзитетској библиотеци „Светозар Марковић“. Кроз ову сарадњу реализују се стручни скупови, издавачка делатност и координација развоја универзитетских библиотека.

Континуираним усавршавањем запослених и учешћем у стручним и научним активностима, Одељење за матичну делатност доприноси унапређењу библиотечко-информационог система и јачању професионалних стандарда у библиотекарству Србије.

Одељење правних и општих послова обавља правне, кадровске и административно-техничке послове, укључујући израду општих аката, вођење евиденција запослених и статистика, као и послове пријема и експедиције поште. Пружа подршку органима Библиотеке и обавља административне и дактилографске послове, уз умножавање докумената за потребе корисника и запослених.

Израђује финансијски план и прати његово извршавање, прати прописе и извршава утврђене обавезе; обавља благајничке и књиговодствене послове, обрачунава личне доходке; израђује периодичне обрачуне и завршне рачуне.