Исечак из историје

Крајем 1920. године, управа Карнегијеве задужбине је српској влади поклонила 100.000 долара за подизање једне библиотеке у Србији. Треба рећи да је ову одлуку Карнегијева задужбина донела захваљујући иницијативи два истакнута Србина која су у то време живела у САД, дипломате Славка Грујића, посланика Краљевине СХС у Вашингтону (1871–1937) и Михајла Идворског Пупина (1854–1935), славног професора физике на Колумбија универзитету. Чувени професори Филозофског факултета и великани српске науке Павле Поповић (као иницијатор), Веселин Чајкановић и Александар Белић били су чланови Комисије за оснивање Универзитетске
библиотеке. Камен-темељац постављен је 23. јуна 1921. године, када је престолонаследник регент Александар у темељ зграде поставио повељу на пергаменту. Библиотека је свечано отворена на дан Св. Ћирила и Методија, 24. маја 1926. године.

Ендру Карнеги – биографија

Ендру Карнеги (25. новембар 1835 – 11. август 1919) био је шкотско-амерички индустријалац и један од најбогатијих људи у историји, који је крајем 19. века предводио велику експанзију америчке индустрије челика. Рођен је у Дамферлину у Шкотској, а 1848. године се са породицом преселио у Пенсилванију, где је у младости радио као телеграфиста. До 1860. године почео је да улаже у железницу, производњу, мостоградњу и транспорт нафте, а додатно богатство стекао је продајом америчких обвезница у Европи. У Питсбургу је изградио компанију „Царнегие Стеел“, коју је 1901. године продао Џ. П. Моргану за 303.450.000 долара, чиме је створена корпорација У.С. Стеел.

После продаје компаније, Карнеги се посветио филантропији и постао један од најзначајнијих добротвора свог времена у Сједињеним Државама и Великој Британији. У последњих 18 година живота поклонио је око 350 милиона долара (што одговара приближно 6,5 милијарди долара у 2024. години), односно скоро 90 одсто свог богатства, разним добротворним организацијама, фондацијама и образовним установама. У свом чланку из 1889. године „Јеванђеље богатства“ (Тхе Госпел оф Wеалтх) позвао је имућне појединце да своје богатство користе за унапређење друштва, што је снажно утицало на развој модерне филантропије.
Његови најзначајнији доприноси укључују финансирање око 3.000 библиотека у 47 америчких држава, као и у Канади, Великој Британији, Ирској, Белгији, Србији, Француској, Аустралији, Новом Зеланду, Јужној Африци, Западној Индији и на Фиџију. Донирао је средства за оснивање Универзитета у Бирмингему, изградио Карнеги хол у Њујорку и основао више значајних институција, међу којима су Карнеги корпорација Њујорк (Царнегие Цорпоратион оф Неw Yорк), Фондација Карнеги за међународни мир (Царнегие Ендоwмент фор Интернатионал Пеаце), Научни институт Карнеги (Царнегие Институтион фор Сциенце) и Универзитет Карнеги Мелон (Царнегие Меллон Университy). Посебну пажњу посвећивао је образовању, научним истраживањима, локалним библиотекама и унапређењу светског мира.