У Галерији Уметничког центра Универзитетске библиотеке, од 6. до 29. октобра 2026. године, у оквиру изложбе „Талас“, коју организује група Фотон, биће представљени радови 57 уметника.
У оквиру пратећег програма изложбе, проф. др Кристина Шарић са Рударско-геолошког факултета одржаће предавање „Таласање у камену“, на којем ће представити део фотодокументације настале у оквиру њеног научноистраживачког рада.
О изложби
Талас
Појам таласа припада оним феноменима чије се значење не исцрпљује у једном научном или визуелном тумачењу. У физици, талас означава начин преношења енергије кроз простор и време, без неопходног преноса саме материје. У ширем контексту, међутим, талас можемо разумети као принцип кретања, промене и преношења — као динамичку структуру која повезује различита стања и успоставља континуитет између наизглед
одвојених појава. Управо овај однос између материјалног и нематеријалног, конкретног и апстрактног, чини талас подстицајним пољем за уметничко истраживање. Његова визуелна манифестација може бити препознатљива у линији, кривини, ритму или
понављању, али његово присуство може бити и посредно — у промени односа између елемената, у вибрацији површине, у светлости, структури или самом начину на који дело организује поглед посматрача. Талас се тада не појављује само као мотив, већ као принцип
који одређује начин настанка и читања уметничког дела.
Однос науке и уметности посебно је значајан у овом контексту. Обе области полазе од потребе да се појава посматра, издвоји, интерпретира и преведе у одређени систем. Док научни приступ настоји да утврди законитости које стоје у основи таласног кретања, уметност те исте појаве преобликује у искуство, симбол и визуелни језик. На тај начин научни принцип не остаје само предмет сазнања, већ постаје подстицај за нове начине перцепције и промишљања света.
Изложба Талас окупља радове уметника који овом феномену приступају из различитих уметничких и концептуалних позиција. Разноликост приступа указује на ширину самог појма: талас може бити истовремено физичка појава, визуелни ритам, просторна структура, метафора енергије или модел трансформације. У различитим медијима он се појављује као покрет који се фиксира у статичној форми, као траг проласка, као понављање или као процес који никада није коначно завршен. У том смислу, талас отвара и питање односа између трајања и тренутка. Уметничко дело, као фиксирана структура, може да садржи идеју кретања; може да забележи процес који се више не одвија, али чије је дејство и даље присутно. Између појављивања и нестајања, стабилности и промене, успоставља се простор у којем посматрач постаје активни учесник у тумачењу.Талас се тако може разумети као метафора самог процеса стварања: као непрекидна размена између идеје и материје, намере и случајности, реда и динамике. Он није само оно што видимо, већ и оно што препознајемо као кретање иза видљивог.
Изложба Талас зато не нуди једно тумачење овог феномена, већ успоставља простор различитих могућих читања. Кроз сусрет научног принципа, уметничке интуиције и индивидуалног искуства, талас постаје место повезивања — између природе и културе, материје и енергије, настанка и трансформације.
Проф. мр Ружица Бајић Синкевић
