O IMAGINARNIM TOPOGRAFIJAMA
Kako predstaviti mesta koja smo zamislili, kojih se maglovito sećamo ili smo ih samo videli u snu? Da li se može stvoriti jasna slika nečeg što je nejasno? Topografija, pojam koji u geografiji označava tačan opis mesta, ovde se odnosi na neuhvatljive kvalitete upamćenog, zamišljenog ili domaštanog prostora. Studenti Odseka za pejzažnu arhitekturu i hortikulturu Šumarskog fakulteta u Beogradu predstavljaju na ovoj izložbi svoja umetnička istraživanja u okviru široko postavljene teme. Ali, u propozicijama projekta postoji i jedno medijsko ograničenje, zamišljeno kao izazov i istovremeno „mala vrata“ za prolaz kreativnosti. Materijal u kome su ovi radovi nastali jeste isključivo papir. On može biti shvaćen kao površina za rad, ali i kao objekat u prostoru, on može da se izrazi i jezikom volumena, svetlosti i senke, ili sopstvenom istorijom u slučaju preuzetih, ponovo upotrebljenih materijala.
Tokom rada na realizaciji izložbe bilo je raznih tehničkih i konceptualnih izazova koje svaki proces umetničkog rada nosi. Važan aspekt ovog procesa je rešavanje problema po principu „učenja kroz rad“. Isprobavajući tehnike i materijale mi istovremeno savladavamo procedure, učimo o svojstvima materijalnog sveta i obogaćujemo poetske slike i analogije na kojima gradimo izraz. I ovom prilikom pređen je određeni put, od prvobitnih ideja, preko pokušaja u materijalima, do konačne forme koja je ponekad dosta udaljena od propozicija. Ponekad i samog autora njegov rad poduči i iznenadi. To su trenuci u kojima umetnost otkriva svoju moć da čita slojeve značenja koje nam svet nudi.
Na kraju, sarađujući sa ovim mladim i darovitim ljudima u procesu realizacije radova za izložbu, primetila sam da se kroz njihov umetnički izraz implicitno pojavljuje jedno sasvim osobeno iskustvo. To je izvesno nemo ili prećutno znanje onoga ko o prirodi nije samo učio, već ju je i duboko iskustveno i emotivno doživeo. Tako se kroz ove radove nagoveštavaju neke, za nas danas i ovde, neobično važne poetske istine o procesima rasta u biljnom svetu, cirkadijalnim i godišnjim ritmovima, trajanju geoloških formacija, vodi koja teče i vazduhu koji miriše na ozon. Posmatrajući radove na ovoj izložbi, možemo da osetimo finu artikulaciju životnih damara koji vibriraju u prostoru oko nas.
Milena Putnik, magistar slikarstva
docent na Odseku za pejzažnu arhitekturu i hortikulturu Šumarskog fakulteta
