Тематски портали су настали као резултат реализације различитих пројеката, а које Универзитетска библиотека реализује или самостално или у сарадњи са другим институцијама културе у земљи.
Сто година Универзитетске библиотеке „Светозар Марковић“
Поводом стогодишњице Универзитетске библиотеке „Светозар Марковић“, овај тематски портал представља један век њеног развоја, значаја и трајања у оквиру академског и културног живота Србије.
Кроз историјске прегледе, програме, ауторске текстове и пратећу грађу, портал осветљава улогу библиотеке као места знања, истраживања и памћења.
дигитални репозиторијум чији је циљ да на једном месту окупи што већи број књижевно-критичких текстова и тако омогући критичарима, истраживачима и широј публици једноставан приступ оценама и тумачењима књижевних дела. Почетни корпус чинили су дигитализовани и претраживи радови најзначајнијих критичара с краја 19. и прве половине 20. века – Јована Скерлића, Богдана и Павла Поповића и Исидоре Секулић. Касније су додати текстови настали пре Скерлића, као и дела критичара друге половине 20. века. Репозиторијум је настао у оквиру пројектног финансирања, а након завршетка пројеката наставио је да се развија у правцу укључивања текуће критичке продукције и старијих радова за које постоје важећа ауторска права, уз прибављање сагласности аутора или носилаца права.
Доситеј Обрадовић: портал посвећен животу и делу Доситеја Обрадовића, настао у сарадњи Библиотеке и Задужбине „Доситеј Обрадовић”. Сарадња је започета 2018. године са циљем да се направи претражива дигитална колекција Доситејевих дела и литературе о њему, како би ученици, студенти, професори и истраживачи на једном месту лако приступили релевантним изворима. Резултат сарадње је портал који садржи два велика корпуса: Сабрана дела Доситеја Обрадовића (на основу издања из 2007/2008) и критичка литература о његовом животу и делу. Сви текстови обрађени су у складу са савременим технологијама за дигиталну обраду и кодирање текстуалних материјала.
Удаљено читање: портал настао ради припреме корпуса романа написаних на српском језику у периоду 1850–1920, кроз пројектно финансирање. Пројекат је обухватио скенирање текстова, примену оптичког препознавања карактера и конверзију у формат са анотацијом извора и означавањем именованих ентитета. Текстови су обрађени по стандардима COST акције CA16204 D-Reading и укључени у међународни вишејезични корпус ELTeC од 100 романа, припремљен у сарадњи са Универзитетом у Београду и Друштвом за језичке ресурсе и технологије. За српски језик формиран је корпус SrpELTeC.
Портал Мапе настао је с циљем заштите и представљања вредних збирки карата, атласа и мапа које се чувају у Библиотеци. Развијан је кроз три циклуса пројектног финансирања, током којих је дигитализована и обрађена значајна картографска грађа. Портал је 2025. године додатно унапређен, па се на њему, поред дигитализованих публикација, налазе и биографије значајних српских и светских картографа.
Портал Јоца Вујић представља дигиталну збирку архивске грађе и личне библиотеке Јоце Вујића, једног од најзначајнијих српских колекционара и добротвора. Вујић је своју збирку завештао Универзитетској библиотеци 1931. године, са жељом да буде доступна будућим генерацијама истраживача и читалаца.
Заоставштина, проглашена 2014. године за културно добро од великог значаја, обухвата хиљаде докумената насталих у периоду од 1581. до 1915. године. Грађа је тематски уређена и садржи писма, преписку, уговоре, судска документа, телеграме, свитке и друге драгоцене историјске изворе, писане на више језика и писама.
Портал Инотезе окупља дигитализоване докторске дисертације српских научника брањене на страним универзитетима крајем 19. и почетком 20. века. Настао је с циљем очувања и представљања значајног дела српске научне и културне баштине, као и повећања видљивости дисертација које се чувају у различитим институцијама у земљи и иностранству.
Портал обухвата радове научника и културних посленика који припадају српском културном наслеђу, без обзира на место рођења. Поједине дисертације доступне су само делимично, у складу са условима заштите ауторских права, док се приступ целим текстовима може затражити путем мејла info@phaidrabg.rs