11. februar 2008. godine
Danas – Biznis
Autor: VEROSLAV JANKOVIĆ
Rubrika: Ekonomija i privreda
Veroslav Janković energy aspekt
Kada sam krajem 2006. godine, u Biznis dodatku Danasa, objavio svoj prvi pogled na energiju, čvrsto sam verovao u promenu paradigme. Pri tome sam mislio na promenu načina percepcije, interpretacije i rešavanja problema sa kojima se suočava ceo svet. I mislio sam da i mi, kao deo tog sveta i Evrope, moramo da učinimo znatno više za našu kuću. Planirao sam da novu seriju tekstova posvetim prikazima pozitivnih primera iz prakse. Zato što je energija neraskidiva od ekonomije i ekologije, a sve češće i od hrane, u mom fokusu trebalo je da se nađu prikazi važnih poduhvata i investicija u obnovljive izvore energije.
Ali, u međuvremenu desilo se mnogo toga: Velika investicija u proizvodnju bioetanola u Zrenjaninu definitivno je otkazana, EPS i NIS nisu modernizovani i nisu uložili dovoljno novca u rešavanje ekoloških problema, fabrika biodizela u Šidu privremeno je obustavila proizvodnju, nije podignuta ni jedna vetrenjača, niti je počela izgradnja neke hidroelektrane, a o uvođenju pojma energetske efikasnosti u zakon o planiranju i izgradnji niko i ne razmišlja. O tome šta nije urađeno moglo bi se dosta pisati, ipak, postavimo pitanje da li je nešto urađeno i šta je sledeće. Podatak da je za realizaciju 33 projekta iz oblasti rudarstva i energetike odobreno oko dve milijarde dinara iz sredstava Nacionalnog investicionog plana, na prvi pogled privlači pažnju. Ali, pažljivom analizom projekata kojima su ta sredstva namenjena, može se videti da na tom spisku nema ni jednog projekta iz oblasti obnovljivih izvora. Implementacija evropskih normi u pogledu energetske efikasnosti i zaštite okoline i obrazovanje kadrova na pilot projektu Univerzitetska biblioteka „Svetozar Marković“ i Nacionalna laboratorija za energetiku, ekologiju i etaloniranje jedina su dva projekta koja će iz NIP dobiti 40 miliona dinara, što je tek dva odsto ukupnih sredstava. Neću da kažem da ostali infrastrukturni projekti kojima su odobrena sredsta, pre svega iz oblasti gasifikacije, nisu bitni, ali mislim da bi velikog odjeka kod investitora i zamaha ovoj vrsti energije dalo više odobrenih projekata. To bi sigurno dovelo i do bržeg uklanjanja zakonskih i administrativnih barijera za „zelenu energiju“.
Ono što je obeležilo početak ove godine u energetskom sektoru svakako je sporazum sa Rusijom. Iz šturih informacija koje su u vezi sa tim aranžmanom doprle u javnost, moglo bi se zaključiti da će ruski Gasprom njeft preuzeti većinski paket NIS za relativno mali novac i da će izvesno vreme biti potpuno zaštićen kada je reč o kontroli uvoza derivata i mogućnosti proizvodnje D2 i drugog goriva koji ne ispunjavaju standarde kvaliteta koji propisuju evropske norme. Imajući to u vidu, verovatno pada u vodu i ona priča o 1.000 evra koje će svaki građanin dobiti kroz besplatne akcije, jer zbog niže vrednosti NIS ta cifra će biti znatno niža. Dobro je što će kroz Srbiju prolaziti magistralni gasovod Južni tok, ali nije dobro što se ne zna kada će započeti gradnja, ko će biti vlasnik i kuda će proći. Ne zna se ni dužina i kapacitet gasovoda, a sve to biće poznato posle izrade studije. Koliko će Srbija zaraditi od tranzita gasa to je tek velika nepoznanica. Ako se zna da se tranzitna taksa naplaćuje za 1.000 metara kubnih gasa na 100 km tranzitnog gasovoda i da se visina takse kreće u rasponu od 0,6 do 10 evra (najčešće jedan evro), onda je nerealno očekivati zaradu od 200 miliona evra. Svi se slažu da su NIS i srpska Vlada od uredbe o zabrani uvoza i monopolske proizvodnje derivata zarađivali više od 150 milona evra, pa kada se u tom svetlu pogleda prihod od gasne tranzitne takse, čak i da se on ne deli sa ruskim partnerom, vidi se da nećemo puno profitirati. Nepoznanica je i ko će gazdovati skladištem u Banatskom Dvoru i ko će kome tu šta plaćati, ali je zato izvesno da Srbija iz NIP ove godine u podzemno skladište ulaže 300 miliona dinara. Ono što je dobro i pozitivno svakao jeste energetska sigurnost koju Srbija stiče preko dvostranog napajanja gasom i obezbeđivanje dovoljnih količina energije za budući rast. Dobro je i to, mada to niko ni nespominje, što će industrija i domaćinstva moći sve više da koriste gas kao ekološki veoma prihvatljiv energent. Na taj način će se smanjiti potrošnja uglja i mazuta, a samim tim smanjiti i emisija gasova sa efektom staklene bašte.
Ukoliko usledi usvajanje tzv. feed in tarifnog sistema za električnu energiju po kojem će biti veoma isplativo proizvoditi električnu i toplotnu energiju iz gasa pomoću gasnih motora ili turbina, eto nama novih investicija, energetski efikasnije, konkurentnije i profitabilnije industrije i čistije okoline. U tom slučaju ću gromoglasno aplaudirati sporazumu i biću spreman da oprostim i onih nekoliko stotina evra koje sam izgubio zbog jeftine prodaje NIS. Tada bi i moji tekstovi bili mnogo vedriji i ukazivali bi na jednu novu i odgovornu zajednicu, koja brine o sadašnjosti i budućnosti. Autor je direktor Victoria Group.