U okviru obeležavanja 210 godina od osnivanja Velike škole u Beogradu, Univerzitetska biblioteka priključila se manifestaciji „Noć muzeja“ učestvujući na tri izložbe.
Predstavljen je jedan od izuzetnih legata – spomen-kuća i bogata lična biblioteka Vojislava M. Jovanovića Maramboa, dramskog pisca i književnog istoričara i kritičara, diplomate i arhiviste, sastavljača čuvenih međuratnih antologija narodne poezije i pripovedaka, autora studija o lažnoj narodnoj poeziji.
Najvredniji deo biblioteke predstavljaju znalački nabavljane zbirke i studije o narodnoj književnosti. Retka i dragocena izdanja knjiga iz lične biblioteke ovog bibliofila biće izlozena ovom prilikom.
Porodična kuća porodice Jovanović, sagrađena 80-tih god XIX veka u Birčaninovoj ulici br. 24, koju je Vojislav M. Jovanović Marambo zaveštao Univerzitetskoj biblioteci, nije se mnogo promenila do danas. U svakoj prostoriji oseća se duh prošlog vremena i prepoznaje stil i način života višeg građanskog staleža s kraja XIX i početka XX veka.
Za posetioce je priređena i prigodna izložba njegovih fotografija iz perioda od 1902. do 1941. godine. Podsećamo da se Vojislav M. Jovanović Marambo pamti i kao jedan od najznačajnijih predstavnika srpske fotografije s početka XX veka.
***
U neposrednoj blizini ovog legata, u Doktorovoj kuli, pripremljena je izložba koja će predstaviti život i stvaralaštvo dr Laze K. Lazarevića, jednog od najvećih srpskih pripovedača i lekara, koji je tokom svog kratkog života dao veliki doprinos srpskoj medicini.
Jedan segment posvećen je njegovoj zanimljivoj biografiji i književnom radu. Laza Lazarević je počeo da piše u zrelom dobu i odmah je ostvario vrhunske umetničke domete. Iako je ostavio neveliki opus – objavio je samo devet pripovedaka, a osam je ostalo nedovršeno – on se ubraja među najveće pisce srpskog realizma, a budući da je bio jedan od prvih koji je ubedljivo opisivao unutrašnji svet svojih junaka smatra se i tvorcem srpske psihološke pripovetke.
Drugi segment ove postavke posvećen je njegovim doprinosima srpskoj medicini. Kada imamo u vidu da je dr Laza Lazarević u toku svoje kratke jedanaestogodišnje profesionalne karijere objavio 78 stručnih i naučnih radova, bio vrstan poznavalac savremene psihijatrije, a u okviru vojnog saniteta pokazao požrtvovanost, stručnost i izuzetnu organizacionu sposobnost, za šta je odlikovan, iz današnje perspektive njegovi dometi u oblasti medicine su zaista zadivljujući, skoro neverovatni!
Ono što široj javnosti nije toliko poznato je da je on zaslužan za osnivanje prve gerijatrijske ustanove u svetu – 1881. u zakupljenoj kući preko puta Opšte bolnice u kojoj je radio osnovao je i vodio prvo odeljenje za gerontologiju sa 13 postelja – posebno značajna činjenica jer je tek posle 28 god zvanično u svetu gerijatrija odvojena od interne medicine.
Smatra se i jednim od utemeljivača neurologije u Srbiji, a osnovao je i prvu laboratoriju u okviru Opšte bolnice u Beogradu.
Srbija je 1861. godine dobila prvu psihijatrijsku bolnicu – „Dom s uma sišavše“, nazvanu i „Doktorova kula“. Posetioci će imati priliku da čitaju kratke ali živopisne lekarske izveštaje o pacijentima koje je dr Laza Lazarević iz Opšte bolnice upućivao na lečenje u Doktorovu kulu. U periodu od 1880-1887. on je lečio gotovo trećinu hospitalizovanih duševnih bolesnika ondašnje cele Srbije.
Iako je postavljen na prestižno mesto ličnog lekara kralja Milana Obrenovića, dr Laza Lazarević nastavio je da danonoćno obilazi pacijente, leči besplatno sirotinju i kupuje im lekove, čak i kada ga je ophrvala teška bolest od koje je umro u četrdesetoj godini.
***
Jedna činjenica za koju malo ljudi zna, a koja povezuje Lazu Lazarevića i jednog drugog našeg književnog velikana – Jovana Jovanovića Zmaja, koji se takođe celog života paralelno bavio lekarskim i književnim pozivom jeste da su obojica prvo završili prava i kratko radili u ovoj struci.
U Odeljenju retkosti Univerzitetske biblioteke čuvaju se Zmajevom rukom crtane ilustracije uz njegove pesme koje svi znamo, a koje posetioci u„Noći muzeja“ u Paviljonu Cvijete Zuzorić mogu sada i da vide.
Izložena su i prva izdanja pesmarica, kao i primerci njegovog čuvenog časopisa „Neven“ iz fonda Univerzitetske biblioteke.
Iako tematski različite, svaka od ovih izložbi imala je svoju publiku. U „Noći muzeja“ više od 700 posetilaca obišlo je legat Vojislava Jovanovića Maramboa.
Autori: Vuka Jeremić i Dragana Mihailović.
Stručni konsultanti i saradnici na izložbi Legat Vojislava M. Jovanovića Maramboa: Jasna Čanković i Sofija Kojević,
bibliotekari Odeljenja za narodnu književnost Univerzitetske biblioteke.
